Imala sam klijentkinju koja je godinama tolerisala brak koji je nikada nije činio srećnom, i na kraju bila ostavljena zbog druge žene.
Ništa u našoj ishrani nije slučajno
Svaki killogram viška priča priču o nama.
KADA KAŽEMO „ISKRENOST“ OBIČNO MISLIMO NA ISKRENOST PREMA DRUGIMA, MEĐUTIM NAJTEŽA JE ONA SA SAMIM SOBOM.
Bio tako jednom jedan momak u teškoj anoreksiji, na ivici zgrušavanja krvi i gubitka života. Porodica ugledna, imućna, divna. Zagarontavan imetak za decu i unuke, obrazovanje na prestižnom inostranom fakultetu, četiri perfektno naučena jezika, osnove klavira – razume se, jel..
Bajka u kojoj sve funkcioniše osim princa. KAKO SU TUŽNE TE BAJKE U KOJIMA SVE SIJA OSIM LJUDI.
Prilikom našeg trećeg susreta izgovorio je rečenicu „ Ali znate, ovo nejedenje je sva šta ja imam,sve šta je jedino moje, sve za šta se samo ja pitam, jedino što nije isplanirano i j.b.no uštirkano!“
Sloboda se ne nalazi u hrani, nego u nama, i ne treba niko da nam je da – osim nas samih. Radili smo psihosomatiku skoro dve godine, u kontaktu smo i dalje. Momak se preselio (tj pobegao glavom bez obzira : )) , sada živi u Americi, radi IT posle nekog kursa i ne želi da ide na fakultet. Svira gitaru, ima razbarušenu kosu i bradu, popunjeno i istrenirano telo i – osmeh od uva do uva.
Eto ti bajke. Čovek srećan.
Bla jednom jedna divna dama sa troje dece i divnim mužem. Od udaje pa nadalje pet po pet kilograma viška kao da su ništa…Kada mi se obratila za pomoć delovala je kao stena , jaka, snažna, leđa da povuku tri vola kao od šale…
Pa ipak ova „stena“ je ipak samo nežna ženska duša, koja je vukla sve više, pa počeli i drugi da tovare..
Njeni kilogrami su joj poslužili da izgleda baš kao što se oseća, i naš prvi korak je bio punooo psihosomatike da sebe vidi drugačiji, povuče crvene linije i onda lagano kilogrami dole.
Ne možemo od drugih očekivati da nas štede, ako mi sami sebe ne štedimo, ili ne znamo da kažemo – stop.
NAŠE TELO ZNA SVE NAŠE STRANPUTICE SA SOBOM, I UJEDNO JE SMERNICA ZA NJEGOVO ISCELJENJE. TIME SE BAVIM.
Moj posao je magičan i mojih priča ima zaista mnogo, a ako bih za sve trebala da kažem zajedničku poruku bila bi:
OD DRUGIH NAM JE UVEK POTREBNO ONO – ŠTA SAMI SEBI NISMO DALI.
Duboko ovim tragom i – razumećete.