Ishrana

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Niz ceo naš probavni trakt raspoređena su tri energetska centra – mesta gde se luče određeni hormoni koji utiču na neki proces varenja i određene organe.
TO ZNAČI DA SVOJIM EMOCIJAMA, PREKO OVIH TAČAKA, DIREKTNO UTIČEMO NA KVALITET NAŠEG VARENJA.
Možda najbitnija je srednja, druga tačka, koja se nalazi ispod pupka. Zadužena je za pretvaranje hrane u energiju, izbacivanje svega suvišnog iz tela, i – reguliše šećer.
Emocije koje utiču na ovaj deo varenja imaju korenje u samom odrastanju, u porodičnim odnosima, osećaju krivice, servilnosti, odnosu prema konfliktima, strahovima, ali i „da li smo dovoljno dobri da bi bili voljeni“.
Ovo je dakle mesto jedne osnovne emocionalne ravnoteže, a šećer u telu je uvek bitan pokazatelj toga. NAJČEŠĆA HRANA SA KOJOM ĆE SE PRETERIVATI AKO NAM JE OVDE DISBALANS, SU PECIVA, SLATKIŠI I MLEČNI PROIZVODI. KOLIČINE OBROKA TAKOĐE ĆE BITI ILI PREVELIKE ILI PREMALE.

Najčešće tegobe su oticanje stomaka, nadutost, neredovna stolica, štucanje, nemogućnost da osetimo šta nam prija od hrane a šta ne (nekada smeta sve, nekada ništa)…dakle jedan diskomfor koji traje,samo intenzitet varira.
Ovaj deo probave simbolizuje i naše veštine da otpuštamo pogrešne ljude iz života i zatvaramo loše faze, ali i da stvaramo novu životnu energiju. Jedna klackalica između šta reći, šta prećutati, naših granica i tuđih zahteva, želja za dopadanjem… eto to ovde „varimo“.
Tu se balansira naš integritet u odnosu na spoljni svet i nas same I ZATO HRONIČNE PROBAVNE TEGOBE U PREDELU OKO PUPKA NE TREBA PODCENITI, TREBA IH POSMATRATI DUBLJE I REŠAVATI MUDRO.
Baš na ovom mestu su spakovane velike istine o nama, a naše telo je kao i uvek – njihovo verno ogledalo. VARENJE JE UVEK PRIČA O NAMA, I REŠAVA SE IZNUTRA.
Najbolji recept za metabolizam je stabilnost, za sreću – unutrašnji mir, a pre i posle svega uvek treba da budemo dovoljno hrabri da gledamo u svoje istine, jer samo tako možemo da ih – menjamo.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Pitanje od milion dolara: DA LI TREBA JESTI MESO?

Odgovor je i DA i NE.

DA za ono meso uz koje su neki od nas imali prilike da odrastaju, dok je bilo gajeno čisto, zdravo, u neizveštačenim staništima bez hormona za rast, razvoj, i mnogo toga…

NE za sve ono što se danas uglavnom prodaje kao meso. Potreba da se nahrani veliki broj svetskog stanovišta i da se zaradi što više dovela je hormonske i druge dodatke do neslućenih nivoa, a GMO do naučno fantastičnih scenarija.

Njihov cilj je da jedna životinja dostigne rast i razvoj predviđen za 6 meseci – zapravo postignu za mesec dana, primera radi…ili umesto za tri godine – za jednu. Jer onda je proizvodnja brza a prodaja još brža.

A onda su se stvari toliko izmakle kontroli da sada imamo piliće sa 4 bataka, bez krilaca ili 4 krilca, bez bataka – i to je naša realnost i hrskava porcija u najpoznatijim svetskim fast food lancima. Pričala sam o tome u snimku koji prati ovaj tekst.

Ne znam da li smo svesni šta sve ovo znači. Mi ne unosimo meso, mi unosimo sve osim toga. Kao gumena bombona u obliku koka kole – ne znači da smo popili koka kolu, nego pojeli gumenu bombonu.

Isto tako je i sa ovim. Izgleda kao batak, ali niko ne zna kakav je koktel koječega zapravo upravo pojeo.

I onda pokušavamo da se snađemo danas i da tražimo prirodn gajenu stoku od nekih seljaka i slično. To je sve u redu ali to ne može svako da priušti ni vremenski niti finansijski.

Zato odgovor o konzumiranju mesa ipak svako sebi treba da da.

Ukoliko ga izbacimo moramo znati kojim biljkama i kombinacijama biljaka se nadoknađuju aminokiseline od kojih telo stvara protein.

Izbegavanje mesa je nažalost i deo pomodarstva. Ali to je druga tema, za neku drugu priču 😊[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]